ДЕКЛАРАЦИЈА МЛАДИХ СРБИЈЕ

0 0 1 3508 19997 WMO 166 46 23459 14.0 544x376 Normal 0 false false false EN-US JA X-NONE

Декларација и апел за

ШКОЛУ ДОБРЕ ВОЉЕ

 

 

ПОЛИТИЧАРИМА

Од вас све зависи. У наше и име наших родитеља ви доносите одлуке које директно мењају нашу садашњост и утичу на нашу будућност, а то је огромна одговорност. Немојте се играти са нашим животима. Ви сте изабрани да нам садашњост учините бољом и припремите нам будућност да буде још боља.

То је тежак и захтеван посао, који одузима много времена, али са добром организацијом увек ћете створити и мало времена за нас, вашу децу.

Ви доносите законе и распоређујете новац који наши родитељи кроз порез уплаћују у буџет. Вама је поверена моћ да нешто створите, а нешто укинете.

Укините насиље и створите ШКОЛУ ДОБРЕ ВОЉЕ заједно са свима нама. Допуните и промените законе, одредите буџете и будите ви ДОБАР ПРИМЕР овог друштва.

Има таквих примера, када са мало више труда можете да промените неке навике. Људи који одлучују у име Београђана су променили обичај да се деца досађују за време школских распуста и да пре или након одмора са родитељима, на који се све ређе иде због кризе, немају шта да раде. Са неколико паметних одлука, малим преусмеравањима буџета и позивом свим стручним и креативним људима путем конкурса створени су уметнички, спортски и забавни програми радионица и кампова за ђаке свих узраста који су потпуно бесплатни за време зимског и летњег распуста.

Хвала и честитамо на доброј идеји, али омогућите нам неке од тих радионица да се одвијају и за време школске године у виду бесплатних секција по школама, дечијим културним центрима, спортским центрима и клубовима.

Поставњене су справе за бесплатно вежбање у појединим парковима, поставите их и у школама.

Неке школе су добиле мини-пич терене и мини скејт паркове у својим двориштима, нека добију и стене за пењање, терене за необичне спортове.

            Апелујемо на вашу професионалну етику и обавезу према бирачима и позивамо политичаре са свих нивоа од Председника Републике, преко Премијера и министара до градоначелника и председника општина, од посланика до одборника, да дођете једном месечно у наше школе, школе које сте ви похађали, у које иду и ваша деца и да нам дарујете 45 минута вашег времена да разговарате са нама, посветите нам пажњу, саслушате нас, али и упутите у основе демократије, функционисања државе на свим   нивоима, наша права, и у посао који ви радите за нас. Позовите нас да узвратимо посету.

Размишљали смо и направили мали списак онога што би могли заједно да урадимо како би створили ШКОЛУ ДОБРЕ ВОЉЕ, преваспитали друштво и смањили насиље.

   Омогућите нам бесплатне спортске, уметничке и научне секције по школама.

   Помозите уметницима, спортистима, научницима и другима да нас посећују у школама и раде са нама.

   Уведите нам свакодневне часове физичког васпитања, спорта и спортских секција како би били здравији и боље се развијали и како би се ослобађали од стреса.

   Нека нашим млађим другариома од 1. до 4. разреда основне школе часеове физичког васпитања држе професори који су завршили спортске факултете.

   Уведите нам нове занимљиве и животно важне предмете из области здравственог образовања и прве помоћи, комуникације, олимпијског образовања и навијања, друштвене одговорности, солидарности и инклузије, безбедности и саобраћаја.

   Вратите нам школске кухиње и здраву исхрану у школе.

   Отворите посебне ђачке и студентске кафиће са различитим контролисаним садржајима и са посебним ценама квалитетног пића и хране уз ђачку књижицу или индекс, ценама какве ви имате у скупштинском ресторану. Ви имате веће плате него наши родитељи и плаћате јефтиније храну и пиће, а ми од џепарца треба скупо да плаћамо то исто у кафићима и ресторанима брзе хране сумњивог квалитета. Нека у тим кафићима раде наши старији другари преко омладинских и студентских задруга и тако зараде џепарац.

   Омогућите нам да се бесплатно возимо градским превозом до краја 8. разреда.

   Омогућите нам биоскопске, позоришне и музејске карте по повлашћеним ценама у одређеним терминима и мобилне биоскопе, путујућа позоришта и изложбе које би долазиле у нашу школу.

   Дајте већа овлашћења школским полицајцима и обавежите их да морају да развађају посвађане и оне који се туку.

   Донесите закон да свако ко помогне школу материјално буде ослобођен дела пореза.

   Омогућите нам свима бесплатне уџбенике, а ми ћемо их чувати.

   Укините или смањите порезе на школски прибор и опрему, како би цене биле ниже јер је нашим родитељима све теже, а ми имамо све мање материјала за рад.

   Обновите одмаралишта како би свако од нас могао да оде на планину, језеро, море.

   Омогућите свим школама бесплатан интернет и умрежите их у велику школску мрежу путем које ћемо моћи да се дружимо и да учимо, да посматрамо часове у другим школама, виртуелним учионицама. Да пратимо наставу преко компјутера или кабловске телевизије док смо болесни код куће.

   Обновите нам школски програм на РТС и РТВ.

   Уредите другачије емитовање програма који није за нас млађе од одређеног узраста. Обавежите телевизије на одређену сатницу.

   Успоставите прављење образовно-васпитног и омладинског програма, као и филмова и серија за младе на свим телевизија и радио станицама са националном покривеношћу, да и ми имамо шта да гледамо и слушамо.

 

 

РОДИТЕЉИМА И СТАРАТЕЉИМА

Родитељи, поштујемо све што чините за нас, како се борите са свим недаћама да нам омогућите најбоље могуће  детињство и што квалитетније одрастање. Знамо да сваки родитељ жели да његово дете буде боље од њега и има више него што је он имао и видимо колико вас узнемирава и љути што вам време у којем живимо не дозвољава да остварите своје родитељске амбиције. У свој тој свакодневној борби за децу често децу и запоставите.

 

Позивамо све родитеље и старатеље на родитељску одговорност која се не заснива само на обезбеђивање егзистенције, већ и на пажњи према својој деци, свакодневном времену утрошеном на показивање љубави и нежности, дружењу, породичним забавама, учењу и васпитавању.

Помозите нам да научимо нове језике, идемо у позориште и биоскоп, да идемо на излете у оближњи парк или шуку заједно, да обилазимо манастире, градове и села, оближњи музеј, галерију, цркву, споменик, да се дружимо са рођацима, пријатељима, комшијама - да квалитетно проведемо време заједно.

Када се бавимо спортом немојте у томе видети само могућност будуће зараде јер тако постајете модерни робовласници, а ми, ваша деца, робље које продајете клубовима у којима нас тренори често изнурују, претрениравају, одвлаче од школе, што све утиче на наше физичко и ментално здравље. 

            Драги мама и тата, молим вас подарите ми још 30 минута вашег времена пуна пажње и љубави сваки дан, без нервозе и љутње, научите ме све што      ви знате, упутите ме да разликујем добро и зло, лепо и ружно, поштено и непоштено да бих постао/ла бољи човек, да бихе пренео/ла то своме детету.

За то вам не требају паре, потребна је само ДОБРА ВОЉА!

 

ВАСПИТАЧИМА, УЧИТЕЉИМА И НАСТАВНИЦИМА

После наших родитеља ви сте нам најважнији у нашим животима и ми вас волимо. Често више времена проводимо са вама него са родитељима. Ми поред вас морамо да се осећамо заштићено и безбедно, од вас усвајамо не само знања и информације већ и начине и моделе понашања, од вас учимо и како да говоримо и комуницирамо.

            Драги васпитачу/це, учитељу/це, наставниче/це подарите нам више пажње и       стрпљења, подарите нам ваша знања која можда и нису у уџбеницима,        радите са нама без нервозе и љутње, без размишљања о плати, јер смо вам        ми највећа награда. Ми ћемо о вама целог живота говорити својим         родитељима, па пријатељима, па својој деци и сећати вас се.

            Апелујемо на вашу професионалну етику и молимо вас да нам свако од вас         једном месечно дарује додатних 45 минута свог времена и одржи бесплатан час на којем ћемо се дружити и учити нешто ново, различито и занимљиво.

Желимо да учимо о солидарности, комуникацији, дружењу, писању песама и писама, астрономији, исхрани и кулинарству, шивењу, авио моделарству, саобраћају, поправљању бицикала, олимпијским играма, филозофији, филму, позоришту, музици, интернету, комјутерима, стрипу, старим занатима, екологији, првој помоћи, гобленима, фрескама, фотографији...

Покренимо заједно уметничке, научне, техничке и друге бесплатне секције у школама.

Потребна нам је само ваша ДОБРА ВОЉА!

 

ПРОФЕСОРИМА физичког ВАСПИТАЊA 

Немојте дозволити да због неколико хиљада динара односно само неколико евра које немамо не можемо да се бавимо спортом који волимо.

            Апелујемо на вашу професионалну етику, страст према спорту и молимо вас     да нам дарујете додатних 45 минута свог времена месечно како би нас             упознали са различитим спортовима и техникама, како би нас научили шта је             олимпијски дух и како се витешки понаша на спортском терену и како се навија без насиља.

            Научите нас основама свих спортова које сте и ви учили.

Покренимо заједно бесплатне спортске секције у школама.

Потребна нам је само ваша ДОБРА ВОЉА!

 

ПСИХОЛОЗИМА И ПЕДАГОЗИМА

Немојте да се виђамо само по казни.

            Апелујемо на вашу професионалну етику, познавање људске природе и   наших ”проблема”.

            Молимо вас да нам дарујете 45 минута свог времена месечно како би нам            објаснили  шта се догађа са нашим емоцијама и зашто, како да      комуницирамо једни са другима, шта је пубертет, како да тумачимо разне             скривене знаке у          гласу и говору тела, како да разрешавамо неспоразуме и     како да не дође до свађа и туча.

Објасните нам шта је инклузивно образовање и какве су то ”посебне потребе” наших нових другара. Како са њима да комуницирамо, а да их не повредимо, како да им помогнемо де се не осећају различитима од нас, како да они нас прихвате и ми њих. Објасните и њима у какву су средину дошли, какви смо ми и како ће са нама.

Научите нас да препознамо насиље и коме и како да га пријавимо. Научите нас да препознамо удварање и како да се удварамо, шта је љубомора, а шта љубав, како да је препознамо и како да је изјавимо, а да не повредимо онога кога волимо.

Научите нас да поштујемо себе и друге, да будемо толерантни и ненасилни.

Помозите нам да стекнемо самопоуздање!

Потребна нам је само ваша ДОБРА ВОЉА!

 

ДИРЕКТОРИМА ШКОЛА

Све почиње од вас и није довољно само да будете послушни и реализујете само оно што вам Министарство просвете нареди. Од вас очекујемо креативност, вештину и иницијативу, сналажљивост о овим тешким временима за добробит нас ђака и студената.

Ви сте мотор наших школа и факултета, ви морате бити пример свим нашим наставницима и нама јер се на вас угледамо. Ви морате имати највише воље, снаге, енергије, етичности и поштења, креативности и вештине управљања. Ви вучете и гурате остале. Ви сте ”капетан нашег брода” и не смете дозволити да потоне.

Поставите високе стандарде свима!

            Ако изнајмљујете простор неко то буде за здраву исхрану ђака. Обавежите        их да нам обезбеде воће, забраните им газирана и енергетска пића.

            Ако изнајмљујете салу за физичко и/или двориште спортским клубовима,             немојте им дозволити да ђацима наше школе наплаћују тренинге, поставите         им услов да наши ђаци тренирају бесплатно.

            Ако одређени проценат од цене за излете и ексукрзије се одваја за школу           и/или наставнике-пратиоце одвојте део тог новца и новца од најма простора           за покретање бесплатних секција у школи.

Иницирајте акције у којима ће ђаци, наставници, родитељи и ви заједно уредити школско двориште, учионице, окречити школу, сакупити хартију и друге материјале за рецикловање, офарбати ограду, поправити намештај или било шта друго где ћемо се дружити, учити тимском духу и заједно учинити нашу школу бољом и лепшом, а самим тим научити да поштујемо свој и туђи труд и рад.

Тражите од наших родитеља новац и друга материјална средства, али и од локалне самоуправе и комшијских фирми, али не за разна дотеривања него за додатне образовно-васпитне садржаје који могу да се реализују кроз бесплатне секције.

Иницирајте и организујте заједно са нама разне уметничке, научне и друге конкурсе, приредбе, акције, спортска такмичења. Развијајте нам кроз то креативност, организационе, комуникацијске и управљачке способности. Покажите нам колико је тешко све то организовати, како ништа није немогуће и како не требају за све паре.

Позовите у госте ватрогасце, хитну помоћ, полицију, општину, спортски клуб, музеј, галерију, позориште да нас упознају са тим што они раде, да нам одрже курсеве који могу да буду и од животне важности као што су прва помоћ, гашење пожара, безбедност у саобраћају, безбедност на утакмици, шта је и чему служи општина, за старије ђаке који ће постати пунолетни кратак курс демократије и процеса избора, како се и зашто гласа...

Одржите нам ви курс управљања школом, да сазнамо са чиме се ви све сусрећете у вашем раду. Шта и како може да помогне ђачки или студентски парламент, које су му функције, права, обавезе, могућности.

Успоставите бољу сарадњу са надлежном полицијском станицом како би сви били безбеднији у школи 

За то вам не требају паре, потребна је само ДОБРА ВОЉА!

 

НОВИНАРИМА

Хвала вам што извештавате о насиљу у школама, породицама и друштву и што подсећате све грађане на њихову одговорност, али молимо вас да уз сваку лошу вест дате барем један добар, уз сваки лош и један добар пример, уз сваку причу о насиљу у школи и једну причу о другарству, о наставницима који бесплатно држе секције, о школи која организује сама разне акције и манифестације.

            Ми смо се родили у ”црним временима” и настављамо да живимо окружени        ”црним хроникама”. Зашто нам то радите? Чему нас учите? Каквим људима желите да нас направите. 

            Немојте да се кријете иза флоскула да само преносите чињенице.

            Није све у парама, читаности, слушаности и гледаности! Није све у насиљу и      ”црним хроникама”!

            Апелујемо на вашу професионалну етику и одговорност коју имате према нама и целом друштву због моћи информисања и утицања на јавно мњење коју вам пружају медији. 

            Не заборавите и ваша деца читају, слушају и гледају те исте вести!

Снага је у ДОБРОМ ПРИМЕРУ! Учините Србију земљом добрих примера.

За то је потребна само ДОБРА ВОЉА!

 

ЛЕКАРИМА

Ви бринете о нашем здрављу, здрављу нације, здрављу садшњице и будућности. Сами нам говорите да једна пилула не може све да излечи, да здравље треба чувати пре него што му се нешто деси.

Апелујемо на вашу професионалну етику, али и на вас као родитеље, пријатеље комшије и молимо вас дарујте нам још 45 минута вашег времена сваког месеца, дођите у нашу школу, на наш факултет научите нас како да се здраво хранимо, одржавамо хигијену у датим условима, покажите нам вежбе да спречимо кривљење кичме и излечимо ”равне табане”, да научимо да изговарамо гласове исправно, да сачувамо зубе да нам што дуже трају, научите нас шта је пубертет, менструација, контрацепција, секс, како да спречимо полне, кожне, вирусне, хроничне болести, како да помогнемо себи или другу када се посече, падне, удари, како да помогнемо некоме када је тужан и како да поделима радост са другима, а да их не повредимо...

За то је потребна само ДОБРА ВОЉА!

 

ПОЛИЦАЈЦИМА И ВОЈНИЦИМA 

Ви чувате нас и нашу земљу од разних непријатеља и криминалаца, али често заборављате да се криминалац или непријатељ постаје већ у школи, да се у школским двориштима и учионицама воде битке које вама, можда не изгледају страшно, а нама су то битке ”на живот и смрт”.

            Апелујемо на вашу професионалну етику и одговорност према нама,       спречите насиље у нашим школама, умешајте се и раздвојте другове и     другарице који су се потукли, не дозволите уношење ножева, пиштиља и дроге у школу - то само ви можете.

            Дођите код нас у школу барем једном месечно, дарујте нам 45 минута вашег        времена и упутите нас у ваш посао, објасните нам како чувате наше школе,      наше градове и нашу земљу, како чувате мир и како се борите против        криминала и непријатеља.

            Научите нас како да препознамо насиље, дрогу, коме да пријавимо, како да         вас позовемо.

            Дођите да се упознамо, дружимо, да вам верујемо и да вас се плашимо помало.

            Одведите нас да видимо затвор, затворске ћелије, ваше тренинг кампове.

Помозите нам да у школама, на утакмицама, у граду будемо безбедни и научите нас како и ми вама да помогнемо. 

За то је потребна само ДОБРА ВОЉА!

 

СПОРТИСТИМА И СПОРТСКИМ ТРЕНЕРИМА

Ви сте нама често највећи узори, али сте нам и недодириви. Само се бавите вашим спортом и не можемо нигде да се сретнемо. Виђамо вас само на телевизији и ретко говорито о својој школи, образовању, здрављу.

Како млађем брату или другарици да објасним да није довољно само да се тренира, да мора и да се учи, спава редовно, исправно храни, да не сме да се пуши и пије алкохол, узма дрога или допинг, да се мишићи не добијају преко ноћи уз помоћ хемијских средстава већ да је за то потребан мукотрпан рад, да није све у трансферима и продаји спортиста што подсећа на робовласништво о којем смо учили из историје.

Ви нисте само спортисти јер се ми угледамо на вас, желимо да постанемо као ви.

По свему што ми знамо вама паре као да су пале са неба и да их трошите само на велика кола и још веће куће. Тако нам се представљате.

Тренерима често родитељи, а ни клуби не дозвољавају да раде свој посао како они желе, али и они децу која требају да се играју претрениравају и спремају за гладијаторске борбе. Више се на тренинзима не разговара о оценама у школи јер су престале да буду важне, као и образовање спортиста који кад престану да се баве спортом немају шта да раде. 

            Апелујемо на вашу професионалну етику и спортски дух дарујте нам 45 минута вашег времена једном месечно, дођите у нашу школу, дружите се са нама, објасните нам ко сте, одакле сте дошли, како сте постали спортиста и зашто, да ли ви имате узоре у животе, да ли идете у позориште, које књиге читате.

            Научите нас шта је допинг и зашто није добар, шта су ”стероиди” и ”протеински напици” и ”фет бурнери”, шта они раде са нашим организмом и како уништавају наше здравље.

Научите нас у ком узрасту можемо да почнемо да тренирамо поједине спортове, ко за њих да се спремамо док смо мали, покажите нам неке вежбе координације и спретности или за кондицију и снагу.

            Научите нас шта је праведна борба или ”фер-плеј”, шта је витештво у спорту, како да се поздравимо и разговарамо са спортистом са којим се надмећемо, које су то олимпијске вредности, како су ваши спортови почели у нашој земљи и када.

            Хајде заједно у нашој школи, у школи у коју сте и ви ишли да покренемо заједно са нашим наставником ”физичког” БЕСПЛАТНУ СПОРТСКУ СЕКЦИЈУ!

За то је потребна само ДОБРА ВОЉА!

  

НАВИЈАЧИМА

Снимци са утакмица које гледамо на телевизији су застрашујући. Оптужују вас медији и полиција да сте криминалци или да сарађујете са криминалцима. Неки наши другари су били претучени, а неки су и погинули у тучама навијача.

Не може да постоји разлог да се некоме одузме живот само зато што навија за некога или зато што је различит од нас.

И ми желимо да идемо на утакмице, да гледамо, дружимо се, навијамо, уживамо у омиљеном спорту, али због вас не смемо.

Волели би да поведемо и млађег брата или сестру, другара из комшилука на утакмицу, али због вас не смемо.

Родитељи желе да нас воде на утакмице, али због вас не смеју.

Плашимо се за свој живот. Зар је могуће да сте дотле довели спорт у Србији.

            Апелујемо на вашу савест, љубав према спорту, клубу који год он био, репрезентацији и нашој отаџбини Србији - престаните са насиљем, омогућите и нама да посећујемо утакмице и навијамо за кога год желимо и будемо безбедни.

            Сутра ћете остарити и нећете моћи да одлазите више на утакмице, ко ће тада да навија за наш клуб, за репрезентацију ако нас све растерате као што сте почели.

            Зашто би спорт и постојао без навијача, за кога и пред киме ће се спортисти     надметати, ко ће им помоћи када им је најтеже.

            Спортске дворане и стадиони су наши, кад њих рушите, рушите и Србију, нашу садашњост и нашу будућност.

            Навијајмо заједно, свако за свој клуб у здрављу и весељу и сви скупа за СРБИЈУ!

За то је потребна само ДОБРА ВОЉА!

 

УМЕТНИЦИМА

Без вас наши животи не би имали лепоту која нам је преко потребна, нарочито у туробна времена затрпана ”црним хроникама” у свим медијима.

Ратови, кризе, проблеми, сиромаштво неким чудом представљају већу инспирацију уметницима да стварају, али и онемогућавају друге да у уметности уживају јер за то немају пара нити воље.

Ми желимо да развијамо код себе креативност, не само зарад уметности већ да би сутра успели у било ком послу, код куће, у животу. 

Наше душе не смеју да огрезну у свакоднево сивило и црнило којим нас засипају медији, зато имамо вас - уметнике. Али и ви сте постали срамежљиви, недовољно храбри и заокупљени новцем и екзистенцијом.

            Апелујемо на вашу уметничку несебичност и креативни авантуризам и позивамо вас да нам једном месечно дарујете 45 минута вашег стваралачког времена и дођете у нашу школу да се дружимо, рауговарамо и заједно стварамо.

            Сликајмо, глумимо, плешимо, свирајмо, певајмо, говоримо, пантомимишимо,пишимо, вајајмо, градимо (...), стварајмо заједно!

Покренимо заједно бесплатне уметничке секције у школама.

За то је потребна само ДОБРА ВО


ШТА ТИШТИ МЛАДЕ У СРБИЈИ

0 0 1 2227 12697 WMO 105 29 14895 14.0 544x376 Normal 0 false false false EN-US JA X-NONE

ШТА ТИШТИ МЛАДЕ СРБИЈЕ

Увод у Декларацију

 

Ко ме је овластио да пишем?

По устаљеном обичају у Србији сам сам себи дао за право да пишем нешто у нечије име. Иако са 40 година живота више нисам млад осећао сам потребу да у име младих напишем шта је то што младе људе тишти у нашој земљи.

Немам више ни 12, ни 15, нити 20 година, али син ми има 12 година, радим често кроз разне пројекте са младима од 15 и више година, као и са студентима који имају 18, 20 и више година, обишао сам Србију уздуж и попреко више пута са представама, радионицама, спортом, хуманитарним радом.

Волим да саслушам младе људе и често преиспитујем свој рад и комуникацију са њима не желећи да их олако оптужим за ”генерацијско” нешто – летаргију, незаинтересованост, лењост, дезоријентисаност…

Покушавам годинама да се ставим на њихово место и да сазнам шта је то што нашу младеж тишти и нека ми не замере што сам у њихово име покушао то артикулишем у овом документу који представља увод у Декларацију коју сам такође написао и коју сам дао неким младим људима да је анонимно коментаришу, мењају и допуњују.

И други су укључени и биће укључени, ускоро и ви такође.

МОЛИМ ВАС ДА ПАЖЉИВО ПРОЧИТАТЕ НАПИСАНО И ДА МИ ПОШАЉЕТЕ ВАШЕ КОМЕНТАРЕ НА ЧЕМУ САМ ВАМ УНАПРЕД ЗАХВАЛАН.

ПОСЕБНО МОЛИМ ВАС МЛАДЕ, МЛАЂЕ ОД 30 ГОДИНА ЗА МИШЉЕЊЕ ЈЕР САМ БЕЗ ВАШЕГ ОВЛАШЋЕЊА ПИСАО У ВАШЕ ИМЕ.

УКОЛИКО СЕ СЛАЖЕТЕ СА НАПИСАНИМ ОВЛАСТИТЕ МЕ ДА ОБЈАВИМ И ДЕКЛАРАЦИЈУ КОЈУ САМ НАПИСАО.

е-пошта: markomima@gmail.com

ХВАЛА!

 

 

Зашто Декларација?!

Овај документ није писан са намером да некога грдимо, кудимо и прозивамо, већ да ми предшколци, ђаци, студенти, млади Србије помогнемо људима који обликују ову земљу и утичу на наше животе. Ми који смо пунолетни желимо да се чује глас и наше малолетне браће и сестара, другова и комшија.

Најчешће се о младима у Србији чује да су инертни, незаинтересовани, неодговорни, лењи и да не знају шта хоће.

Управо због тога смо и одлучили да напишемо ову Декларацију и преузмемо одговорност за своју садашњост и позивамо вас да је не злоупотребите и да је подржите.

Родитељи, баке и деке нам упорно говоре о прошлости и земљи у којој су они живели, политичари нам говоре о будућности и држави у којој ћемо живети, а ми живимо у садашњости.

О тој садашњости говоре једино медији и то на најужаснији начин кроз лоше примере насиља, безвлашћа, смрти.

 

 

ШТА ВИ ОДРАСЛИ ОЧЕКУЈЕТЕ ОД НАС?!

Не можете вечито окретати главу или радити за нас само да би вама било добро. Ако хоћете да помогнете својој деци морате почети да се бавите суштином, да разговарате са нама у форми дијалога, а не монолога, да проводите више времена са својом децом, а мање заокупљени проблемима и политиком.

Ми нисмо ни глупи ни неинформисани, ми у потпуности разумемо тежину финансијске кризе, али борба за егзистенцију не може да буде вечито оправдање за мањак пажње према нама у породици, школи, медијима, друштву, држави! Важније је да постанемо добри, поштени и образовани људи него само сити!

 

Криза идентитета

 

Где живимо?

Како ми да знамо ко смо? С једне стране бабе и деде нам говоре о некој Југославији у којој су они, више него добро живели, радили, путовали без виза, имали све и како смо ми ”сироти” јер се никад то време неће вратити.

Родитељи нам говоре у Југославији у рату, инфлацији какву историја није видела, шверцу, празним продавницама, криминалцима и ”певаљкама”, убиствима на сваком кораку и како смо ”срећни” јер је то време прошло, али и да се пазимо јер нам будуће исто ”мирише”.

Политичари којих је на телевизији више него глумаца и певача нам говоре о будућој земљи у којој ћемо живети и у којој ће ”цветати руже” само ако још нешто завршимо што не можемо одмах јер неки појединац или неки странац има такву моћ да то спречава.

Медији нам говоре да живимо у земљи којом влада потпуна разједињеност, насиље и безвлашће, која би и тамо и овамо, а ни сама не зна где је, у којој је најважније имати паре и власт јер онда можеш све и ни за шта не одговараш.

Ми не познајемо те старе Југославије и разне лепе и ружне животне приче из тих времена, надамо се да ћемо о томе истинито учити из историје, ми не знамо нити каква ће нам земља бити у будућности, али треба да и ми учествујемо у њеном стварању.

Кажемо вам свима јасно и гласно: Ми живимо у садашњости, у јединој отаџбини коју имамо и која се зове Република Србија и њу треба сви заједно учинимо бољом. Ми певамо ”Боже правде” и машемо црвено-плаво-белом заставом са грбом.

 

Коме да верујемо?

Ми желимо да верујемо у правду, равноправност, једнаке шансе, знање, будућност. Мижелимо да верујемо у професионалну етику наших наставника, лекара, полиције, војске, посланика, министара, медија, државе.

Зашто нам то својим поступцима оспоравате?!

Поверење се стиче оно није аксијом који се подразумева већ стално мора да се доказује!

Коме да верујемо ако у школи видимо да су они што носе ”маркирану” гардеробу и обућу у повлашћеном положају, да се понашају бахато и да се преко тога прелази као да се ништа није десило?!

Коме да верујемо када се двоје или више њих потуку у школском дворишту или школи, а наставници не смеју да приђу да их разваде јер се плаше да ће и они добити батине, а школски полицајац пије кафу са теткицама и каже да то није његова одговорност већ школе и родитеља који нису васпитали децу?!

 

Ко ће нас да штити?!

Коме да верујемо кад су прве стране новина пуне наслова о корупцији међу лекарима, лековима који недостају због поништених тендера, вакцинама на којима се крало, преварама са помоћним лековитим средствима која лече све, а пацијенти умиру, медицинским апартима који су старији од наших родитеља?!

 

Ко ће нас да лечи?!

Коме да верујемо када се политичари крију иза разних имунитета, појављују се у медијима као естрадне звезде, говоре свашта у предизборним кампањама, а касније тврде да ништа од тога нису рекли или оповргавају своје изјаве поступцима или нерадом, укидају нам школски програм због скупштинских преноса, расипају се новцем који наши родитељи уплаћују у буџет, задужују се на наш рачун без питања, понашају се неодговорно, а често не знају ни исправно да говоре?!

 

Ко ће нама да створи будућност?!

Коме да верујемо када су најгледаније емисије на телевизијама о туђој беди и муци, о људима који се туку и псују, о криминалцима и политичарима, преварама и корупцији, о насиљу, сексу и неморалу, о пластичној хирургији, силиконима и магичним помагалима и лековима за све болести, о полуголим нешколованим естрадним назови звездама које се хвала десетинама и стотинама хиљада зарађеним, а наопорезованим викенд хонорарима, о бабама у Мексику, дедама у Турској и младожењама у Индији?!

Коме да верујемо када васпитно-моралне норме преузимамо из земаља из којих су нам дошли филмови серије па их обележавамо да нису за млађе од 12, 16 или 18 година по стандардима које су поставиле неке друге нације. Те исте филмове лепо обележене бројем 16 или 18 у црвеном кругу можемо да гледамо у 10 сати ујутро.

Сви су скинули одговорност са себе прочитаном и приказаном напоменом ког узраста особе не треба да гледају филм у којем се сулују жене, често и мушкарци, где су експлицитно приказане сцене секса, мучења убијања. Ко ће да нас спречи када су родитељи на послу, ако га имају. Препуштате то нашем осећају одговорности у узрасту од 5, 8 или 12 година?

Коме да верујемо када нам на телевизијама прописујете шта смемо да гледамо, а на новинарницама можемо несметано да гледамо насловне стране еротских и порно часописа?!

 

Ко ће нама бити ”прозор у свет”?

Коме да верујемо када чујемо причу од оца како је једва избегао судар са неким Бе-ем-ве-ом са таблицама са 4 броја који је возио градом преко 150км/ч и прекршио све прописе и саобраћајне знаке, па још јурио мог оца до семафора, изашао из кола и покушао да га извуче из аута да би га тукао јер му је мој отац својом прописном вожњом угрозио живот?! Коме да верујемо када на вестима стално чујемо како се пљачкају банке и пуца по кафићима, како гину и службена лица и недужни грађани, како се убија пиштољима, бомбама, секирама, ножевима, како се деца и баке силују, отимају патике, мобилни телефони и паре за ужину?! Коме да верујемо када слушамо и читамо како поједини полицајци примају мито или су у спрези са подземљем.

 

Ко ће нама да омогући безбедан живот?!

Пјер де Кубертен је основао Међународни олимпијски комитет односно покренуо модерне Олимпијске игре да би се у Француској увело физичко васпитање у школе, како би деца била здравија. Данас у основним школама имамо 3 планирана часа физичког васпитања на којима се углавном не прати постојећи план и програм, него већина наставника даје деци лопту да играју фудбал, кошарку или одбојку. Превентивна и корективна гимнастика, атлетика, пливање готово да не постоје у пракси иако су планиране званичним образовним програмом.

Пoједине школе немају сале за физичко. Оне које их имају издају их спортским клубовима и групама рекреативаца, често и на уштрб обавезних часова физичког васпитања који се тада селе у учионицу или двориште. Ти исти клубови и долазе у школе рачунајући да ће деца те школе доћи код њих да тренирају и плаћати им за то.

Како дете да плати између 1500 и 3000 динара месечно за бављење омиљеним спортом ако су му оба родитеља незапослена или чак и да раде са минималним примањима приоритет је храна, одећа, обућа, књиге.

Ми наше учитељице волимо и оне су нам обележиле детињство, чак животе, али оне нису стручне да држе часове физичког васпитања од 1. до 4. разреда као што је то сада случај. То морају да раде стручни људи, професори физичког васпитања са завршеним факултетима за спорт.

Резултати разних спроведених истраживања су катастрофални - велика већина деце и младих имају криве кичме, равне табане, лошу координацију, гојазни су.

 

Како да се бавимо спортом и јачамо здравље?

Школе врло често изнајмљују простор у својим зградама или двориштима за пекаре и киоске брзе хране. Због профита ти приватници своје производе праве од најјефтинијих састојака најлошијег квалитета. Деца једу пецива, пљескавице, виршле, слаткише и пију газирана заслђена пића. Окренути су готово искључиво угљеним хидратима и мастима.

Воћа и салата нема у понуди и да има вероватно их не би јели. Школске кухиње су укинуте, организовани оброци, воћне ужине и кувана јела са салатом за ручак не постоје више. О исхрани деце више нико не брине. Она постају гојазна, младалачки шећер, повишене масноће у крваи, повишен крвни притисак су постали уобичајена појава у ђачкој и студентској популацији. Прве цигарете деца пробају већ у 3. разреду основне школе, марихуана и теже дроге су доступне преко ђака-дилера.

Како је могуће да се посланици могоструко јефтиније и квалитетније хране у скупштинском ресторану него ми у ресторанима брзе хране сумњивог квалитета?

Све је више срчаних и можданих удара међу млађима од 30 година, а та стања се годинама стварају да би резултовала ударима у том узрасту.

У сексуалне односе се ступа у све млађем узрасту, без заштите од полних болести, без знања о контрацепцији о чему говори и пораст трудноћа код веома младих девојака, готово девојчица.

 

Како да останемо здрави?

Уведено је Инклузивно образовање и сви причају од наставницима које треба обучити да раде са децом са разним ”посебним потребама”. Прича се о њихом уклапању у нашу заједницу, о специјалним педагозима и асистентима који би требало да постоје у свакој школи итд.

Нико још није обучавао нас, њихове нове другаре, како да се понашамо према њима и у њиховом друштву, нико нас није упознао са њиховим ”посебним потребама”, болестима и ”ивалидитетима”, нико њих није обучавао како да се понашају према нама, нико нам није објаснио шта кога боли, коме шта смета, како да комуницирамо једни са другима, како помогнемо једни другима. А ми смо ти који ће највише времена проводити заједно, ми смо ти који све то треба да научимо хитно јер ми треба да постанемо другари и пријатељи за цео живот.

 

Како да се научимо равноправности, поштовању и толеранцији?

МИ МЛАДИ СРБИЈЕ СЕ ОСЕЋАМО УСАМЉЕНО И ОДБАЧЕНО ОД СВИХ!

МИ МЛАДИ СРБИЈЕ КАО ДА СВИМА СМЕТАМО!

МИ МЛАДИ СРБИЈЕ СМО ПРЕПУШТЕНИ СЕБИ САМИМА!

МИ МЛАДИ КАО ДА СМО ВИШАК У ВАШОЈ СРБИЈИ!

 

НИКО НЕ ЖЕЛИ ДА БУДЕ ОДГОВОРАН ЗА НАС МЛАДЕ У СРБИЈИ!

 

ОДГОВОРНОСТ је та коју нико не жели. Шта год негативно да урадимо криве се наши родитељи или старатељи односно породица. За наше (не)васпитање се искључиво оптужују наше породице.

Наше школе, наши учитељи и наставници кажу да се понашање ”доноси из куће”. Управу су, али зар и школе нису ”васпитно-образовне” установе?!

Ако су разне економско-политичке кризе растурале наше породице у протеклих 20 и више година и терале наше родитеље да за боре за нашу егзистенцију укидајући им време које треба да проведу са нама, својом децом, ко ће онда нас да васпитава?

Ако се наши учитељи и наставници боре са егзистенцијом и размишљају ко ће да иде на екскурзију како би додатно зарадио. Ако директори наших школа размишљају како, коме и за колико пара да издају школске просторије и која ће туристичка агенција да организује излете и екскурзије, ко ће нас да образује и васпитава?

Ако се медији препуни црних хроника, ако су политичари укинули школски програм на Јавном сервису да би они постали ТВ звезде, ко ће нас да учи и васпитава?

Ако спортски тренери размишљају само о чланаринама које треба да платимо? Ко ће нас да учи тмском духу и да нас васпитава?

Ако родитељи у нашем бављењу спортом нас заједно са тренерима терају да тренирамо преко својим могућности да би могли да нас касније уновче, ко ће нас учи олимпијским вредностима и ко ће да нас васпитава?

Ако родитељи за нас немају довољно времена, ако наставници неће да се баве нама јер мисле да то треба да раде родитељи, ко ће нас да васпитава? Ко ће о нама да брине?

 

КАКО СЕ МИ ОСЕЋАМО?!

ШТА ВИ ОДРАСЛИ ОЧЕКУЈЕТЕ ОД НАС?!

ШТА СТЕ НАМ ТО ПОНУДИЛИ ДА БИСТЕ ТРАЖИЛИ НЕШТО ЗА УЗВРАТ?!

 

МИ МЛАДИ СРБИЈЕ И ЧУЈЕМО И ВИДИМО И ЗНАМО И НИСМО ГЛУПИ И НИСМО НЕОБРАЗОВАНИ И НИСМО НЕЗАИТЕРЕСОВАНИ И НЕ МОЖЕТЕ НИШТА САКРИТИ ОД НАС!

МИ МЛАДИ СРБИЈЕ ЖЕЛИМО ДА ОСТАНЕМО У СРБИЈИ И НЕМОЈТЕ НАС СВОЈИМ ПОСТУПЦИМА ТЕРАТИ ИЗ НАШЕ ЗЕМЉЕ!

МИ МЛАДИ СРБИЈЕ СУТРА ЋЕМО ВОДИТИ ОВУ СРБИЈУ И ЗАТО ВАС МОЛИМО ДА НАС ПОШТУЈЕТЕ И ДА НАМ ПОМОГНЕТЕ ДА БУДЕМО БОЉИ БУДУЋИМ МЛАДИМА - ДА БУДЕМО БОЉИ СРБИЈИ!

 

Овом Декларацијом желимо да преузмемо одговорноста за себе и да вам укажемо да сте и сви ви одговорни за нас.

Никога не желимо да именујемо, прозивамо, грдимо.

Ми млади Србије желимо да помогнемо вама, нашим родитељима и старатељима, нашим васпитачима, учитељима, наставницима, медијима, политичарима и министарствима, држави и нацији да престане насиље у школама, на стадионима, у друштву, да вратимо садашњост младима Србије и да младост Србије добије своју будућност!

 

ВРАТИМО САДАШЊОСТ МЛАДИМА СРБИЈЕ!

 

 

Аутор: Доцент Марко Стојановић

© Новембра 2011, Сва права су заштићена

markomima@gmail.com


Честитамо!

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.